Haris-ef.: Esselamu ‘alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu
Današnja lekcija je veoma kratka i jednostavna.
Govorimo i dalje o namazu. Svi namazi koje smo do sada spomenuli ili o kojima smo učili, ali i namazi koje ćemo tek učiti ili ih bar spomenuti se mogu podijeliti po raznim osnovama.
Npr. možemo govoriti o dnevnim i noćnim namazima, ili o svakodnevnim, sedmičnim, godišnjim ili povremenim, ili o namazima koji se klanjaju u džematu i koji se ne klanjaju, isl.
Namaze možemo podijeliti i po stepenu njihove važnosti: farz, vadžib i sunnet.
Idemo brzo ponoviti šta znače ove termini.
Farz namazı
Vadžib namazi
Sunnet namaz
Još nešto o sunnet-namazima
Sunnet-namazi su namazi koje je obavljao Allahov poslanik Muhammed, a.s.. Kada smo učili ikindija i jacija-namaz spomenuli smo da su sunneti ova dva dnevna namaza nepotvrđeni – gajri muekkede, odnosno da ih Muhammed, a.s., nije uvijek klanjao, za razlikunod sunneta sabaha, podne i akšama, kao i drugih sunneta podne i jacija-namaza koje je Allahov poslanik redovno klanjao i oni su potvrđeni – muekkede.
Postoje i drugi sunnet-namazi koje bi mogli ubrojati u ovu grupu, grupu nepotvrđenih sunnet namaza. Na primjer, istihara-namaz (namaz prije donošenja neke odluke) ili hadždže-namaz (namaz kada imamo neku potrebu), su namazi koji se mogu klanjati u određenoj situaciji i preneseno je da ih je obavljao Muhammed, a.s., ali ne redovno.
Rekao je Muhammed, a.s.:
"Onaj ko u jednom danu i noći klanja dvanaest rekata sunnet-namaza, zbog tog djela že mu biti sagrađena kuća u Džennetu." (Muslim)
- Pronađi i objasni prospise koji mogu biti farz, vadžib i sunnet, kao i namaz
- Da li je ispravno klanjati samo farzove, a sve sunnete izostaviti jer su neobavezni? Zašto?
